Na "Šta je nerešeno u bakari?" odgovara pregled jedne runde. Bakara je kartaška igra gde igrač gotovo ništa ne odlučuje: bira samo na koju ruku ulaže. Sve ostalo propisuju pravila, od vrednosti karata do toga ko vuče treću kartu. Zato se igra brzo nauči, a greške u njoj nisu greške u igri, nego u izboru opklade i u trajanju sesije za stolom.
Vrednost karata u bakari je jednostavna: as se računa kao jedan, karte od dva do devet vrede broj sa lica, a desetka i slike ne vrede ništa. Koliko vredi desetka u bakari, pita skoro svaki početnik, jer drugde vredi punih deset. Vrednost ruke u bakari je poslednja cifra njenog zbira: sedam i osam daju petnaest, a ruka vredi pet. Zato ruka nikada ne može da pređe devet ni da propadne, kao što biva u blackjacku. Najslabija ruka je nula, koja se zove bakara.
Isplate u bakari su poznate unapred: igrač i bankar plaćaju se jedan prema jedan, ali sa provizijom od pet odsto na dobitak. Šta je nerešeno u bakari? Ishod u kome obe ruke imaju isti zbir; takva opklada plaća osam prema jedan, a u nekim salama devet. Provizija na bankara uvedena je jer ta ruka, zahvaljujući pravilima vučenja, pobeđuje nešto češće. Nerešeno mami visokom isplatom, ali nosi najveću prednost kuće među tri glavne opklade.
Opklada na bankara plaća jedan prema jedan, umanjeno za pet odsto dobitka, jer ta ruka zbog pravila vučenja pobeđuje nešto češće.
Niko od gostiju: igrač sa zbirom do pet dobija treću kartu, sa šest ili sedam staje, a diler sve sprovodi po pravilima.
Ne mora. Bankar sa zbirom do dva uvek vuče, sa sedam staje, a za zbirove između odlučuje tabela koju diler primenjuje napamet.
As vredi jedan, karte od dvojke do devetke nose broj sa lica, a vrednost ruke je poslednja cifra zbira, pa ruka nikad ne prelazi devet.
Plaća osam prema jedan, ponegde devet, ali od tri glavne opklade nosi najveću prednost kuće, pa visoka isplata ne pokriva retke dobitke.
Tako propisuju pravila bakare: desetka, žandar, dama i kralj ne dodaju ništa zbiru, iako u drugim igrama nose punih deset.