На "Шта је нерешено у бакари?" одговара преглед једне рунде. Бакара је карташка игра где играч готово ништа не одлучује: бира само на коју руку улаже. Све остало прописују правила, од вредности карата до тога ко вуче трећу карту. Зато се игра брзо научи, а грешке у њој нису грешке у игри, него у избору опкладе и у трајању сесије за столом.
Вредност карата у бакари је једноставна: ас се рачуна као један, карте од два до девет вреде број са лица, а десетка и слике не вреде ништа. Колико вреди десетка у бакари, пита скоро сваки почетник, јер другде вреди пуних десет. Вредност руке у бакари је последња цифра њеног збира: седам и осам дају петнаест, а рука вреди пет. Зато рука никада не може да пређе девет ни да пропадне, као што бива у blackjacku. Најслабија рука је нула, која се зове бакара.
Исплате у бакари су познате унапред: играч и банкар плаћају се један према један, али са провизијом од пет одсто на добитак. Шта је нерешено у бакари? Исход у коме обе руке имају исти збир; таква опклада плаћа осам према један, а у неким салама девет. Провизија на банкара уведена је јер та рука, захваљујући правилима вучења, побеђује нешто чешће. Нерешено мами високом исплатом, али носи највећу предност куће међу три главне опкладе.
Опклада на банкара плаћа један према један, умањено за пет одсто добитка, јер та рука због правила вучења побеђује нешто чешће.
Нико од гостију: играч са збиром до пет добија трећу карту, са шест или седам стаје, а дилер све спроводи по правилима.
Не мора. Банкар са збиром до два увек вуче, са седам стаје, а за збирове између одлучује табела коју дилер примењује напамет.
Ас вреди један, карте од двојке до деветке носе број са лица, а вредност руке је последња цифра збира, па рука никад не прелази девет.
Плаћа осам према један, понегде девет, али од три главне опкладе носи највећу предност куће, па висока исплата не покрива ретке добитке.
Тако прописују правила бакаре: десетка, жандар, дама и краљ не додају ништа збиру, иако у другим играма носе пуних десет.